Nekoliko godina sam imala medicinski neobjašnjive simptome poput bolova u zglobovima, a vremenom su se polako počeli javljati i drugi simptomi poput umora, slabe koncentracije, grlobolje.
Posle bolničkog ispitivanja na klinici za imunologiju, gde su svi nalazi za viroze, lupus, hiv, lajmsku, hepatitis i svašta nešto bili uredni, sam upućena na infektologiju sa sumnjom na CFS i na naravno psihijatriju zbog sumnje na depresivni sindrom, iliti sve je to u njenoj glavi.
Na svoj trideseti rodjendan sam prvi put otišla kod specijaliste za ME/CFS. Ništa revolucionarno, par uputa za laboratoriju uz konstataciju da sve ponovim i privatno jer su njihovi rezultati često “nedovoljno” dobri i konfuzni. Divan način za proslavu “jubileja”, al’ srećom nisam neko ko tim tvorevinama predaje značaj.
Moja borba sa “misterioznim” simptomima traje više od decenije, broj specijalista, nalaza, prognoza i dijagnoza je teško nabrojati. Ali pojedini (ne retki) se ističu.
Ortopedija: bol u zglobovima, intenzivan i povremeno otežava kretanje. Nalazi (krvni) uredni, fizički pregled izostao. Dijagnoza (nazovimo je tako): pa da, vremenom će ti se pogoršavati, formiraće se nešto poput kvržica na kostima i kretanje će biti onemogućeno, najverovatnije ćeš koristiti kolica.
Saveti interniste za simptome hroničnog umora (poput tahikardije, povišene temperure, malaksalosti, zamora) nakon što su nalazi osnovne krvne slike u granicama normale:
Internista1: ignoriši, proći će.
Internista2: Sve je to od antena za mobilne telefone i ko zna čime nas još zrače. Evo (piše na papir nešto), ima jedna muzička grupa (gledam bledo i ne verujem), znaš, oni putuju po svetu i njihova muzika leči. Evo dolaze uskoro u Beograd, raspitaj se. (Očima tražim skrivenu kameru).
Internista3: i ja sam umorna, svi smo preopterećeni, tempo života je takav.
Odgovori ginekologa na pogoršanje gore navedenih simptoma uPMSu: to ste sve vi umislili, to je depresija i anksioznost. Potrebno je da se javite psihologu, krv vam je u redu, fizički ste zdravi.
Mentalno zdravlje (psiholozi/psihijatri)
I “omiljeni” savet psihologa koji leči sve (valjda ovo spada u domen kognitivno-bihevioralne terapije): kad ste dobro vi ste mama, a kad vam je loše (poput ne mogu da ustanem od zamora, nose me do toaleta) vi ste dete. E onda, mama naredi detetu da ustane, šeta, radi i dete mora poslušati. I onda ja naredim sebi i svi simptomi CFSa nestanu, ma baš! Kakav revolucionarni pristup! Čujem da su mnogi nepokretni prohodali posle par poseta dotičnom.
