Pad energije.
Teško dišem.
Srce lupa u ritmu pank pesme.
Ne mogu da stojim.
Ne mogu da sedim.
Legla sam, jutro će biti bolje.
Budim se u po noći. Svesna sam al’ ne mogu da pričam. Telo se gasi, nema snage ni za osnovne funkcije, kao da umire.
Mozak kao da gori. Treba mi pomoć, a ne mogu ni da se pomerim ni progovorim.
Ne mogu da izgovorim ni reč.
Posle 10 minuta simptomi blago popuštaju, uspevam da progovorim i tražim vodu.
Čaša je teška, uspevam da popijem malo vode pomoću slamčice.
Telo se gasi.
Budim se ujutru. Kao da me je kamion pregazio. Kao najgora gripa puta 10. Telo je slabo, tahikardija, pritisak u glavi.
Smeta mi svetlo, buka.
Uspevam da odem do toaleta. Perem zube. Vraćam se u krevet. Noge me bole od hodanja, jak bol u svakoj ćeliji butina. Desna ruka boli, mišići gore, od pranja zuba.
Spavam, dremam, telo boli, mozak luduje. Treba mi pomoć da jedem i pijem.
Kašika je teška.
Čaša još više.
Pritisak u glavi ne prestaje, kao da mozak otiče i pulsira.
Tuširanje je nemoguća misija, ne smem ni da se upustim u to.
Ležim u mraku i tišini.
Buka i svetlo pojačavaju simptome.
Mačke mi greju noge. Osete da su mi potrebne.
Budim se. Novi je dan. Odlazim do toaleta, kuhinje. Već sam iscrpljena, telo boli, umara se, moram da legnem.
Mrak, tišina, mačke
Bol, tahikardija, zamor
Makar mogu da progovorim, ide na bolje.
